CMP
Centar za Microsoft Project
Razvoj projektnog menadžmenta
2018
Mobilne aplikacije – 2012
Mobilne aplikacije omogućavaju udaljeni pristup softverskim alatima za upravljanje projektima i na taj način pružaju mogućnost učesnicima projekta da projektima upravljaju bilo kada i bilo gde. Razvoj “cloud” rešenja je uticao i na povećanje broja virtuelnih projektnih timova. Na taj način u budućnosti će doći i do promena načina upravljanja ljudskim resursima na projektu koje će nadalje uticati i na strukturu tržišta rada.
Metod kritičnog lanca – 1997
Metod kritičnog lanca naglašava fokusiranje na raspored projekta. Nadalje, proces planiranja i kontrole direktno se odnosi na nesigurnost i varijacije u trajanju aktivnosti projekta. Ova metoda pomaže u uklanjanju nepoželjnih ponašanja učesnika usmerenih nca realizaciju zadataka u trajanju više nego potrebnom. Fokusira se na razvijanje i upravljanje projektnim performansama kako bi se zadovoljile potrebe za odgovarajućim trajanjem aktivnosti, čime se smanjuje ukupno trajanje projekta.
Najznačajnije publikacije i standardi
| # | Naziv publikacije, Izdavač | Godina prve publikacije | Broj publikacija do 2018 |
|---|---|---|---|
| 1 | Project Management Body of Knowledge, Project Management Institute | 1998 | 6 |
| 2 | IPMA Competence Baseline, International Project Management Association | 2001 | 4 |
| 3 | PRINCE 2, UK Government agency/Axelos | 1989 | 4 |
| 4 | ISO 21500, International Organization for Standardization | 2012 | 1 |
Projektni menadžment kao veština koja se traži – 2009
US News je 2009. godine istakao veštinu upravljanja projektima među top pet najbrže rastućih i najviše traženih veština.
Agilno upravljanje projektima – 2001
Agilni pristup je kreiran u cilju upravljanja kompleksnim softverskim projektima, i podrazumevao je adaptivno planiranje i fleksibilne reakcije na promene iz okruženja. Krajem devedesetih, nekoliko metodologija je počelo da dobija sve veću pažnju javnosti, od kojih je svaka imala drugačiju kombinaciju starih i novih ideja. Termin “Agile” primenjen je na ovu zbirku metodologija početkom 2001. godine kada se 17 praktičara za razvoj softvera okupilo u Snovbirdu u Americi da bi razgovarali o zajedničkim idejama i različitim pristupima razvoju softvera. Zajednička prikupljanja vrednosti i principa izraženi su u Manifestu za razvoj agilnog softvera i kroz odgovarajućih dvanaest principa.
Metod ostvarene vrednosti – 1987
Iako koncept metode ostvarene vrednosti (Earned Value Method – EVM) datira još od fabrike podova od ranih 1900-ih, postao je poznat kao tehnika upravljanja projektom krajem 1980-ih godina. Godine 1989. rukovodstvo odbrane za akviziciju u američkoj vojsci, primenilo je EVM kao suštinski deo upravljanja programom i nabavkama. 1991. godine, sekretar odbrane Dick Chenei otkazao je program u američkoj mornarici A-12 Avenger II zbog problema sa performansama koje je analizirao primenom EVM koncepta. Vodič PMBOK-a iz 1987. godine je prikazao nacrt metode ostvarene vrednosti, koji je naknadno proširen u kasnijim izdanjima.
1970
Osnivanje prvih asocijacija za upravljanje projektima– 1965 – 1969
International Management System Association, danas poznatija kao International Project Management Association, je najstarija asocijacija za upravljanje projektima, osnovana 1965. godine u Evropi. Pandan njoj, 1969. godine u Americi se osniva Project Management Institute. Obe asocijacije kao glavni cilj navode promociju projektnog menadžmenta kao discipline i profesije, i do danas su publikovale veliki broj izdanja u oblasti, koji se koriste za sertifikaciju projektnih menadžera širom sveta.
Gantogram – 1912
Primena projektnog menadžmenta kao savremene discipline datira iz 1900-ih godina kreiranjem Gantt grafikona. Prvi takav prikaz kreiran je sredinom 1890-ih godina od strane Karola Adamieckog, poljskog inženjera koji je vodio čeličane u južnoj Poljskoj i zainteresovao se za ideje i tehnike upravljanja, nazvavši ga “harmonogram”. Američki mašinski inženjeri Henri Gant i Frederik Tejlor dizajnirali su grafički metod za planiranje i kontrolu rasporeda rada i evidentiranje njenog napretka. Gantov grafikon je tip grafikona gde različite dužine horizontalnih linija predstavljaju vremenski raspon svake aktivnosti, a vertikalna osa navodi odvojene aktivnosti koje čine projekat. Inicijalno je korišćen u Prvom svetskom ratu, ali kasnije i na projektu izgradnje brane Hoover 1931. Gantovske karte su danas u upotrebi jer se lako razumeju, i kao takve se široko primenjuju u svim softverskim alatima za upravljanje projektima.
Work Breakdown Structure (WBS) – 1962
U američkoj vojnoj odbrani kreiran je metod za struktuiranje projekta na manje komponente i njihovu organizaciju u hijerarhijsko stablo strukture. Ovaj metod se fokusira na aspekte šta je potrebno uraditi u cilju isporuke rezultata, ali ne i na vremenski raspored predloženih aktivnosti. Ovo je osnovni alat koji pomaže u planiranju, upravljanju i evaluaciji projekata. WBS takođe obezbeđuje neophodni okvir za detaljnu procenu i kontrolu troškova, kao i pružanje smernica za razvoj i kontrolu rasporeda.
Razvoj metoda mrežnog planiranja– 1957 – 1958
Počevši od 1956. godine, zajedničko ulaganje između hemijske kompanije Dupont i kompjuterske firme Remington Rand Univac rezultiralo je osmišljavanjem metode kritičnog puta (Critical Path Method – CPM) kako bi se predstavile međusobne relacije odvojenih aktivnosti u okviru rasporeda projekta. Kritični put je niz pojedinačnih aktivnosti projekta koji se moraju završiti u rasporedu tako da ceo projekat bude završen na vreme. Godine 1958. Kancelarija specijalnih projekata američke mornarice, zajedno sa avio-kompanijom Lockheed Missile Sistems i konsultantskom firmom Booz Allen & Hamilton, razvila je Program za evaluaciju programa, PERT, za raketni program Polaris. Cilj PERT-a je bio da kontroliše preko 3.000 izvođača radova na raketnom programu.